Ima jako puno lepih mesta, za pocetak, moze se covek prosetati do Avale i Avalskih jezera, na svega par kilometara od BG-a imas i Kosmaj super za videti, a i manastir Fenek i ostale gradjevine u blizini Kupinova recimo su nesto sto treba videti jer su znacajno starije od Amerike recimo!
Pogledaj sta kazu o kovacici u clanku ispod recimo...
Kako ima dosta da se pise evo teksta (jer sam bila na skoro svim lokacijama) koji preporucujem
1. RAJAČKE PIMNICE
Vino za evropske kraljeve
Rajac kod Negotina jedno je od retkih sela koje ima posebno naselje samo sa vinskim podrumima - Pimnice. Meštani su ubeđeni da je raj iz koga je Bog proterao Adama i Evu bio upravo na mesto gde se nalaze njihovi čuveni vinogradi. Po predanju Bog je iz jednog kamena pustio vodu i to mesto je poznato kao Božja stena. Legenda dalje kaže da je Adam ovde prvi zasadio vinovu lozu. Gospod je tada u znak zahvalnosti spustio sa nebesa dugu koja je prešla preko Rajca i zaustavila se na mestu koje se zove Dugin gaj. Rajačko vino se u 19. veku pilo na dvorovima evropskih kraljeva. Crnu tamjaniku iz rajačkih podruma obožavali su Karađorđevići, Obrenovići i - Josip Broz.
2. KONAK MALOG RISTE
Hristino obećanje paši
Zdanje balkanske varoške arhitekture u Pirotu nastalo je 1848. kao zamisao imućnog marvenog trgovca Hriste Jovanovića i nepoznatog neimara. Predanje kaže da je Hrista često putovao u Carigrad gde se družio sa pašama. Jednom od njih se pohvalio da hoće da sazida lepu kuću, a paša mu je rekao: "Doći ću ti u goste samo ako napraviš tako veliku kuću da mogu da uđem na konju." Hrista je obećanje ispunio, ali paša je umro dok se zdanje gradilo i nije stigao da dođe u Pirot. Konak malog Riste, kako ga Piroćanci zovu, građen je od opeke i drvenih greda. Od 1953. u kući je smešten Muzej Ponišavlja u kojem su snimane scene serija "Vuk Karadžić", "Zona Zamfirova" i "Ivkova slava.".
3. MOJSINjSKA GORA
Čudotvorna ciklama
Mojsinjska planina nalazi se u trouglu tri Morave i puta Kruševac-Deligrad, a pošto su tu odvajkada prolazili glavni putevi koji spajaju sever i jug Evrope, zove se i Vrata Srbije. Prema predanju, na Mojsinjskoj gori bilo je 77 crkava, a sada ih ima 28. Navodno hramove su gradili monasi koji su stigli sa Sinajske gore u 14. veku. Po legendi ime potiče iz doba cara Dušana Silnog kada je vojvodi Mojsilu naložio da se zidanjem crkava iskupi za grehove. Mojsinje je bogato podzemnim vodama i lekovitim izvorima. Na obroncima planine raste divlja ciklama za koju meštani ovog kraja kažu da je prava biljka čudotvorka.
4. KOVAČICA
Meka slikara naivaca
Pitoma banatska varoš poznata je po samoukim slikarima-naivcima čije su omiljene teme prizori iz seoskog života. Prvi paor koji je uzeo slikarsku četkicu bio je Martin Paluška, a slavu Kovačice širom sveta pronela je i Zuzana Halupova. Danas Kovačicu krase brojni ateljei. Poznata je i po graditelju violina Janu Nemčeku koga su nazvali Stradivarijem iz Kovačice. Kažu da instrumenti koje on napravi imaju poseban zvuk. Nazivaju je i Vojvodinom u malom, jer pored najbrojnijih Slovaka žive Srbi, Mađari, Rumuni, Nemci i Crnogorci.
5. MARKOVO KALE
Kupka Marka Kraljevića
Srednjovekovno utvrđenje Markovo kale nalazi se u blizini Vranja i spaja Vranjsku sa Leskovačkom kotlinom. Po legendi, to je bio zamak Marka Kraljevića koji je on neustrašivo branio od Turaka. Kada je morao da ustukne, on je na svom Šarcu sa stene preskočio na istočnu planinu. Na kamenu je ostao trag kopita Markovog Šarca. Marko je od gneva i žalosti zaplakao pa su planinu nazvali Plačevica (današnja Plačkovica). Potom se prebacio na zapadnu planinu, prekrstio se kod crkve Svete trojice i planini je ostalo ime Krstilovica. Ispod tvrđave se prema predanju Marko kupao, a svedok je udubljenje u potoku.
6. LABUDOVO OKNO
Vidre među orhidejama
Labudovo okno na levoj obali Dunava u jugoistočnom Banatu turisti opisuju kao raj na zemlji. Nastalo posle izgradnje Đerdapa, dobilo je naziv po tome što jedan deo Velikog rita svake godine naseljavaju labudovi iz cele Evrope. U njemu se gnezde retke ptice poput orla belorepana, patke crnke, laste bregunice, malog i velikog kormorana. Osim ptica ovde se mogu sresti i vidre, bizamski pacovi i nutrije. Na Labudovom oknu smenjuju se različite biljne zajednice, od vodenih i močvarnih do vlažnih livada i stepskih pašnjaka. Jedno je od poslednjih stecišta ugroženih biljnih vrsta poput belog i žutog lokvanja i orhideje.
7. ETNO-SELO GOSTOLjUBLjE
Blago na vrhu brda
Etno-selo Gostoljublje nalazi se na nadmorskoj visini od 550 metara na obroncima Divčibara. Sastoji se od vajata, tradicionalnih drvenih kuća među kojima je i zdanje staro 200 godina. Gosti mogu da prave ajvar, kuvaju pekmez, kisele papriku, beru maline, sakupljaju seno, lekovito bilje... Za šetače su predviđene pešačke staze koje završavaju na brdu Subjel, visokom nepunih 1.000 metara. Kupastog je oblika, a legenda kaže da je na njegovom vrhu grad u kome se nalazi skriveno blago. U blizini je i popularno izletište Skakavački vodopadi.
8. CRVENI POTOK
Šetnja po Tepih livadi
Prirodni rezervat Crveni potok nalazi se na visoravni Mitrovac u srcu nacionalnog parka Tara. Kroz njega protiče potok koji se u gornjem toku razliva preko ilovače, tako da u vreme jačih padavina dobija crvenu boju. Predstavlja prirodni fenomen jer se na nadmorskoj visini od 1.080 metara sreću Pančićeva omorika, smrča, jela, planinski javor i jarebika. U središtu rezervata nalazi se Tepih livada. Reč je tresetištu sa mekom travom, pa šetnja ovim proplankom liči na hod po najfinijem tepihu.
9. HAJDUK VELjKOVA BARUTANA
Odbrana Negotina do smrti
U porti crkve Svete trojice u Negotinu nalazi se barutana koja je bila deo utvrđenja Baba Finka iz koga je Hajduk Veljko branio Negotin od Turaka. U leto 1813. ovaj grad je napalo 16.000 turskih vojnika. Hajduk Veljko je bio na čelu 3.000 branilaca. Napravio je šanac i digao kule, a najviša kula u kojoj je sedeo nazvana je Baba Finka. Posle dvadesetak dana borbe pogodilo ga je topovsko đule i pao je mrtav na zemlju. Njegov brat Milutin ga je zakopao kod negotinske crkve. Ostale su upamćene njegove reči: "Glavu dajem, a Krajinu ne dajem."
10. VETRENjAČA U MELENCIMA
Krilati div
Vetrenjača u banatskom selu Melencima kao krilati div ulepšava banatsku ravnicu. Poznata je kao Bošnjakova, po poslednjem vlasniku Ljubomiru Bošnjaku, a napravljena je u prvoj polovini 19. veka. Raspon krila ove vetrenjače bio je 24 metra, mlela je po 300 džakova žita na dan. Prema jednom popisu iz 1880. u Vojvodini je bilo čak 280 vetrenjača odnosno mlinova na vetar i sve su bile građene po uzoru na holandske. Pored nje su snimane neke scene u filmu "Pop Ćira iz pop Spira" iz 1956. i u italijanskom filmu "Stepa" iz 1960. godine.
Preuzeto odavde
