Zasto ljudi kradu?

Oce leba bez motike.

U Srbiji ljudi masovno kradu jer hoće da žive pošteno kao i sav ostali civilizovani svet...**

Na koju vrstu kradje mislis konkretno?

Hm, zasto kradu, pa ne znam iskreno, po mom misljenju vrlo dobro pitanje...

Ja mislim da je glavni uzrok to sto smo svi clanovi nekog drustva i organizacionog sistema, i samim tim usvajamo neke stvari iz okruzenja, da funkcionisemo individualno ili u nekom svom sistemu, cenim da se ne bi tako ponasali, jer valjda ne mozemo ukrasti nesto od sebe ?

Stoga mislim da je kradja u bilo kom obliku (materijalna, intelektualna...) normalna (ne kazem i moralna) stvar za sve clanove drustva, neko mozda krade i nesvesno, ali cesce da bi se valjda bolje uklopio u to drustvo u kome zivi...

Tako da ne mislim da je to urodjeno, mislim da je steceno, premda i da je urodjeno ne vidim iskreno neku razliku :D

Postoji mnogo objasnjenja zasto kradu.

Ako mislis na materijalne stvari, ja cu ti reci jedno jednostavno objasnjenje. Zato sto im to nesto treba, najcesce novac, a ne mogu ili nece da ga zarade.

U nekim slučajevima, ljudi koji kradu pate od poremećaja koji se naziva kleptomanija.

"Kleptomanija je poremećaj kontrole nagona. Tu se zapravo radi o nesposobnosti suzdržavanja od izvođenja nekog poriva ili nagona koji je opasan za druge ili za samu osobu i koji je obično obeležen zadovoljstvom, nakon što se izvede. Obično te osobe kradu predmete koji im nisu potrebni za ličnu upotrebu i nemaju veliku vrednost. Pre krađe raste subjektivni osećaj napetosti a za vreme krađe se javlja zadovoljstvo i olakšanje. Kleptoman teško preživljava svoje stanje, iskušenja su mu praćena strahom, a eventualna uspešna krađa protivrečnim osećanjima olakšanja i krivice. Kleptomanija nije deo ličnosti. Osoba koja krade svesna je kako je loše ono što ona radi i da je opasno to u šta se upušta. Neke osobe mogu posle krađe da osete krivicu, da zapadnu u depresiju, i da čak skupljaju ukradene stvari i vrate ih vlasnicima. Kleptomani ne planiraju krađu i najčešće u tom trenutku ne razmišljaju o opasnostima kojima se izlažu kako bi zadovoljili svoj nagon. Ne razmišljaju o tome da će biti viđeni i najčešće kradu kada su sami. Kleptomanija se javlja i kao poseban poremećaj, a može se javiti i kao klinička slika drugih duševnih poremećaja. Kleptomanija se ne događa iz "siromaštva", nego se obično događa kod dobrostojećih ljudi, koji nemaju zadovoljenu potrebu za uzbuđenjem na adekvatan način. Razlozi za taj poremećaj mogu biti neodgovarajući odnos prema roditeljima, nedostatak topline u detinjstvu pokrivenim materijalnim, detetova čežnja za nekakvim pohvalama od strane autoriteta, gubitak poverenja u sebe, seksualno nezadovoljstvo. Lečenje se sprovodi psihoterapijom okrenutoj prema osobi kako bi se razumela motivacija i da bi se kontrolisali nagoni. Sprovodi se terapija ponašanja da se nauče novi modeli ponašanja, (kognitivno-bihevioaralna terapija). Depresija koja je u podlozi poremećaja reaguje na antidepresivna stredstva. Izgledi za ozdravljenje su veliki ali osoba se mora sama odlučiti na lečenje, potrebna je čvrsta volja za izlečenjem i u svakom slučaju potrebna je osim psihoterapije i lekova takođe i pomoć i podrška od strane intimnog kruga ljudi, koji znaju za problem."